unajmljènīk
unajmljènīk m 〈G unajmljeníka, N mn unajmljeníci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | unajmljenik |
| G | unajmljenika |
| D | unajmljeniku |
| A | unajmljenika |
| V | unajmljeniče |
| L | unajmljeniku |
| I | unajmljenikom |
| množina | |
| N | unajmljenici |
| G | unajmljenika |
| D | unajmljenicima |
| A | unajmljenike |
| V | unajmljenici |
| L | unajmljenicima |
| I | unajmljenicima |
Definicija
onaj koji je unajmljen za kakav posao na pogodbu za nagradu
Etimologija
✧ vidi unájmiti
