unájmiti
unájmiti svrš. 〈prez. ùnājmīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùnājmljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| unajmiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | unajmim |
| 2. | unajmiš |
| 3. | unajmi |
| množina | |
| 1. | unajmimo |
| 2. | unajmite |
| 3. | unajme |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | unajmit ću |
| 2. | unajmit ćeš |
| 3. | unajmit će |
| množina | |
| 1. | unajmit ćemo |
| 2. | unajmit ćete |
| 3. | unajmit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | unajmih |
| 2. | unajmi |
| 3. | unajmi |
| množina | |
| 1. | unajmismo |
| 2. | unajmiste |
| 3. | unajmiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | unajmio sam |
| 2. | unajmio si |
| 3. | unajmio je |
| množina | |
| 1. | unajmili smo |
| 2. | unajmili ste |
| 3. | unajmili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam unajmio |
| 2. | bio si unajmio |
| 3. | bio je unajmio |
| množina | |
| 1. | bili smo unajmili |
| 2. | bili ste unajmili |
| 3. | bili su unajmili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | unajmi |
| množina | |
| 1. | unajmimo |
| 2. | unajmite |
| glagolski prilog prošli | |
| unajmivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| unajmio, unajmila, unajmilo | |
| unajmili, unajmile, unajmila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| unajmljen, unajmljena, unajmljeno | |
| unajmljeni, unajmljene, unajmljena | |
Definicija
| 1. | (koga) uzeti na pogodbu za kakav posao, uslugu, službu itd. |
| 2. | (što) uzeti pod najam, dobiti pravo upotrebe čega na neko vrijeme za novac |
Etimologija
✧ u- + v. najam
