uráditi
uráditi (što) svrš. 〈prez. ùrādīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ùrāđen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uraditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uradim |
| 2. | uradiš |
| 3. | uradi |
| množina | |
| 1. | uradimo |
| 2. | uradite |
| 3. | urade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uradit ću |
| 2. | uradit ćeš |
| 3. | uradit će |
| množina | |
| 1. | uradit ćemo |
| 2. | uradit ćete |
| 3. | uradit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uradih |
| 2. | uradi |
| 3. | uradi |
| množina | |
| 1. | uradismo |
| 2. | uradiste |
| 3. | uradiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uradio sam |
| 2. | uradio si |
| 3. | uradio je |
| množina | |
| 1. | uradili smo |
| 2. | uradili ste |
| 3. | uradili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uradio |
| 2. | bio si uradio |
| 3. | bio je uradio |
| množina | |
| 1. | bili smo uradili |
| 2. | bili ste uradili |
| 3. | bili su uradili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uradi |
| množina | |
| 1. | uradimo |
| 2. | uradite |
| glagolski prilog prošli | |
| uradivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uradio, uradila, uradilo | |
| uradili, uradile, uradila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| urađen, urađena, urađeno | |
| urađeni, urađene, urađena | |
Definicija
| 1. | izraditi neki predmet; napraviti, načiniti |
| 2. | a. izvršiti; obaviti neki posao b. učiniti, postupiti [uraditi kako je naređeno] |
