udostojávati
udostojávati (koga, se) nesvrš. 〈prez. udostòjāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udostojavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udostojavam |
| 2. | udostojavaš |
| 3. | udostojava |
| množina | |
| 1. | udostojavamo |
| 2. | udostojavate |
| 3. | udostojavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udostojavat ću |
| 2. | udostojavat ćeš |
| 3. | udostojavat će |
| množina | |
| 1. | udostojavat ćemo |
| 2. | udostojavat ćete |
| 3. | udostojavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udostojavah |
| 2. | udostojavaše |
| 3. | udostojavaše |
| množina | |
| 1. | udostojavasmo |
| 2. | udostojavaste |
| 3. | udostojavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udostojavao sam |
| 2. | udostojavao si |
| 3. | udostojavao je |
| množina | |
| 1. | udostojavali smo |
| 2. | udostojavali ste |
| 3. | udostojavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udostojavao |
| 2. | bio si udostojavao |
| 3. | bio je udostojavao |
| množina | |
| 1. | bili smo udostojavali |
| 2. | bili ste udostojavali |
| 3. | bili su udostojavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udostojavaj |
| množina | |
| 1. | udostojavajmo |
| 2. | udostojavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udostojavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udostojavao, udostojavala, udostojavalo | |
| udostojavali, udostojavale, udostojavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udostojavan, udostojavana, udostojavano | |
| udostojavani, udostojavane, udostojavana | |
Etimologija
✧ vidi udóstojiti
