udóstojiti
udóstojiti (udóstojati) (se) svrš. 〈prez. -jīm (se), pril. pr. -jīvši/-āvši (se), prid. rad. udóstojio/udóstojao (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udostojati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udostojim |
| 2. | udostojiš |
| 3. | udostoji |
| množina | |
| 1. | udostojimo |
| 2. | udostojite |
| 3. | udostoje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udostojat ću |
| 2. | udostojat ćeš |
| 3. | udostojat će |
| množina | |
| 1. | udostojat ćemo |
| 2. | udostojat ćete |
| 3. | udostojat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | udostojah |
| 2. | udostoja |
| 3. | udostoja |
| množina | |
| 1. | udostojasmo |
| 2. | udostojaste |
| 3. | udostojaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udostojao sam |
| 2. | udostojao si |
| 3. | udostojao je |
| množina | |
| 1. | udostojali smo |
| 2. | udostojali ste |
| 3. | udostojali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udostojao |
| 2. | bio si udostojao |
| 3. | bio je udostojao |
| množina | |
| 1. | bili smo udostojali |
| 2. | bili ste udostojali |
| 3. | bili su udostojali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udostoji |
| množina | |
| 1. | udostojimo |
| 2. | udostojite |
| glagolski prilog prošli | |
| udostojavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udostojao, udostojala, udostojalo | |
| udostojali, udostojale, udostojala | |
Definicija
| 1. | (koga) učiniti koga dostojnim, ukazati mu čast (ob. koju ne zaslužuje ili koja mu se ukazuje od mnogo višega) |
| 2. | (se) učiniti nešto što nije velika čast za onoga tko to čini [udostojiti se pozdraviti]; umilostiviti se |
Etimologija
✧ u- + v. dostojan
