udomljívati
udomljívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. udòmljujēm, pril. sad. udòmljujūći, gl. im. udomljívānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udomljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udomljujem |
| 2. | udomljuješ |
| 3. | udomljuje |
| množina | |
| 1. | udomljujemo |
| 2. | udomljujete |
| 3. | udomljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udomljivat ću |
| 2. | udomljivat ćeš |
| 3. | udomljivat će |
| množina | |
| 1. | udomljivat ćemo |
| 2. | udomljivat ćete |
| 3. | udomljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udomljivah |
| 2. | udomljivaše |
| 3. | udomljivaše |
| množina | |
| 1. | udomljivasmo |
| 2. | udomljivaste |
| 3. | udomljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udomljivao sam |
| 2. | udomljivao si |
| 3. | udomljivao je |
| množina | |
| 1. | udomljivali smo |
| 2. | udomljivali ste |
| 3. | udomljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udomljivao |
| 2. | bio si udomljivao |
| 3. | bio je udomljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo udomljivali |
| 2. | bili ste udomljivali |
| 3. | bili su udomljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udomljuj |
| množina | |
| 1. | udomljujmo |
| 2. | udomljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udomljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udomljivao, udomljivala, udomljivalo | |
| udomljivali, udomljivale, udomljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udomljivan, udomljivana, udomljivano | |
| udomljivani, udomljivane, udomljivana | |
Etimologija
✧ vidi udòmiti
