udomáćiti
udomáćiti (se) svrš. 〈prez. udòmāćīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. udòmāćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udomaćiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udomaćim |
| 2. | udomaćiš |
| 3. | udomaći |
| množina | |
| 1. | udomaćimo |
| 2. | udomaćite |
| 3. | udomaće |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udomaćit ću |
| 2. | udomaćit ćeš |
| 3. | udomaćit će |
| množina | |
| 1. | udomaćit ćemo |
| 2. | udomaćit ćete |
| 3. | udomaćit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | udomaćih |
| 2. | udomaći |
| 3. | udomaći |
| množina | |
| 1. | udomaćismo |
| 2. | udomaćiste |
| 3. | udomaćiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udomaćio sam |
| 2. | udomaćio si |
| 3. | udomaćio je |
| množina | |
| 1. | udomaćili smo |
| 2. | udomaćili ste |
| 3. | udomaćili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udomaćio |
| 2. | bio si udomaćio |
| 3. | bio je udomaćio |
| množina | |
| 1. | bili smo udomaćili |
| 2. | bili ste udomaćili |
| 3. | bili su udomaćili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udomaći |
| množina | |
| 1. | udomaćimo |
| 2. | udomaćite |
| glagolski prilog prošli | |
| udomaćivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udomaćio, udomaćila, udomaćilo | |
| udomaćili, udomaćile, udomaćila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udomaćen, udomaćena, udomaćeno | |
| udomaćeni, udomaćene, udomaćena | |
Definicija
postati domaći, blizak kao domaći čovjek ili ukućanin
