udivljávati
udivljávati (koga, se) nesvrš. 〈prez. udìvljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udivljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udivljujem |
| 2. | udivljuješ |
| 3. | udivljuje |
| množina | |
| 1. | udivljujemo |
| 2. | udivljujete |
| 3. | udivljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udivljivat ću |
| 2. | udivljivat ćeš |
| 3. | udivljivat će |
| množina | |
| 1. | udivljivat ćemo |
| 2. | udivljivat ćete |
| 3. | udivljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udivljivah |
| 2. | udivljivaše |
| 3. | udivljivaše |
| množina | |
| 1. | udivljivasmo |
| 2. | udivljivaste |
| 3. | udivljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udivljivao sam |
| 2. | udivljivao si |
| 3. | udivljivao je |
| množina | |
| 1. | udivljivali smo |
| 2. | udivljivali ste |
| 3. | udivljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udivljivao |
| 2. | bio si udivljivao |
| 3. | bio je udivljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo udivljivali |
| 2. | bili ste udivljivali |
| 3. | bili su udivljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udivljuj |
| množina | |
| 1. | udivljujmo |
| 2. | udivljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udivljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udivljivao, udivljivala, udivljivalo | |
| udivljivali, udivljivale, udivljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udivljivan, udivljivana, udivljivano | |
| udivljivani, udivljivane, udivljivana | |
Etimologija
✧ vidi udíviti
