udvostručívati
udvostručívati (što) nesvrš. 〈prez. udvostrùčujēm, pril. sad. udvostrùčujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udvostručivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udvostručujem |
| 2. | udvostručuješ |
| 3. | udvostručuje |
| množina | |
| 1. | udvostručujemo |
| 2. | udvostručujete |
| 3. | udvostručuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udvostručivat ću |
| 2. | udvostručivat ćeš |
| 3. | udvostručivat će |
| množina | |
| 1. | udvostručivat ćemo |
| 2. | udvostručivat ćete |
| 3. | udvostručivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udvostručivah |
| 2. | udvostručivaše |
| 3. | udvostručivaše |
| množina | |
| 1. | udvostručivasmo |
| 2. | udvostručivaste |
| 3. | udvostručivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udvostručivao sam |
| 2. | udvostručivao si |
| 3. | udvostručivao je |
| množina | |
| 1. | udvostručivali smo |
| 2. | udvostručivali ste |
| 3. | udvostručivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udvostručivao |
| 2. | bio si udvostručivao |
| 3. | bio je udvostručivao |
| množina | |
| 1. | bili smo udvostručivali |
| 2. | bili ste udvostručivali |
| 3. | bili su udvostručivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udvostručuj |
| množina | |
| 1. | udvostručujmo |
| 2. | udvostručujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udvostručujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udvostručivao, udvostručivala, udvostručivalo | |
| udvostručivali, udvostručivale, udvostručivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udvostručivan, udvostručivana, udvostručivano | |
| udvostručivani, udvostručivane, udvostručivana | |
Etimologija
✧ vidi udvòstručiti
