udvòstručiti
udvòstručiti (što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. udvòstručen, gl. im. udvostručénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udvostručiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udvostručim |
| 2. | udvostručiš |
| 3. | udvostruči |
| množina | |
| 1. | udvostručimo |
| 2. | udvostručite |
| 3. | udvostruče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udvostručit ću |
| 2. | udvostručit ćeš |
| 3. | udvostručit će |
| množina | |
| 1. | udvostručit ćemo |
| 2. | udvostručit ćete |
| 3. | udvostručit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | udvostručih |
| 2. | udvostruči |
| 3. | udvostruči |
| množina | |
| 1. | udvostručismo |
| 2. | udvostručiste |
| 3. | udvostručiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udvostručio sam |
| 2. | udvostručio si |
| 3. | udvostručio je |
| množina | |
| 1. | udvostručili smo |
| 2. | udvostručili ste |
| 3. | udvostručili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udvostručio |
| 2. | bio si udvostručio |
| 3. | bio je udvostručio |
| množina | |
| 1. | bili smo udvostručili |
| 2. | bili ste udvostručili |
| 3. | bili su udvostručili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udvostruči |
| množina | |
| 1. | udvostručimo |
| 2. | udvostručite |
| glagolski prilog prošli | |
| udvostručivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udvostručio, udvostručila, udvostručilo | |
| udvostručili, udvostručile, udvostručila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udvostručen, udvostručena, udvostručeno | |
| udvostručeni, udvostručene, udvostručena | |
Definicija
učiniti da što postane dvostruko (1+1); udvojiti, duplicirati
Etimologija
✧ u- + v. dvostruk
