udovoljávati
udovoljávati (komu, čemu) nesvrš. 〈prez. udovòljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udovoljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udovoljavam |
| 2. | udovoljavaš |
| 3. | udovoljava |
| množina | |
| 1. | udovoljavamo |
| 2. | udovoljavate |
| 3. | udovoljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udovoljavat ću |
| 2. | udovoljavat ćeš |
| 3. | udovoljavat će |
| množina | |
| 1. | udovoljavat ćemo |
| 2. | udovoljavat ćete |
| 3. | udovoljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udovoljavah |
| 2. | udovoljavaše |
| 3. | udovoljavaše |
| množina | |
| 1. | udovoljavasmo |
| 2. | udovoljavaste |
| 3. | udovoljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udovoljavao sam |
| 2. | udovoljavao si |
| 3. | udovoljavao je |
| množina | |
| 1. | udovoljavali smo |
| 2. | udovoljavali ste |
| 3. | udovoljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udovoljavao |
| 2. | bio si udovoljavao |
| 3. | bio je udovoljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo udovoljavali |
| 2. | bili ste udovoljavali |
| 3. | bili su udovoljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udovoljavaj |
| množina | |
| 1. | udovoljavajmo |
| 2. | udovoljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udovoljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udovoljavao, udovoljavala, udovoljavalo | |
| udovoljavali, udovoljavale, udovoljavala | |
Etimologija
✧ vidi udovòljiti
