udovòljiti
udovòljiti (komu, čemu) svrš. 〈prez. udòvoljīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. udòvoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udovoljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udovoljim |
| 2. | udovoljiš |
| 3. | udovolji |
| množina | |
| 1. | udovoljimo |
| 2. | udovoljite |
| 3. | udovolje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udovoljit ću |
| 2. | udovoljit ćeš |
| 3. | udovoljit će |
| množina | |
| 1. | udovoljit ćemo |
| 2. | udovoljit ćete |
| 3. | udovoljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | udovoljih |
| 2. | udovolji |
| 3. | udovolji |
| množina | |
| 1. | udovoljismo |
| 2. | udovoljiste |
| 3. | udovoljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udovoljio sam |
| 2. | udovoljio si |
| 3. | udovoljio je |
| množina | |
| 1. | udovoljili smo |
| 2. | udovoljili ste |
| 3. | udovoljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udovoljio |
| 2. | bio si udovoljio |
| 3. | bio je udovoljio |
| množina | |
| 1. | bili smo udovoljili |
| 2. | bili ste udovoljili |
| 3. | bili su udovoljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udovolji |
| množina | |
| 1. | udovoljimo |
| 2. | udovoljite |
| glagolski prilog prošli | |
| udovoljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udovoljio, udovoljila, udovoljilo | |
| udovoljili, udovoljile, udovoljila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udovoljen, udovoljena, udovoljeno | |
| udovoljeni, udovoljene, udovoljena | |
Definicija
ispuniti traženje, zahtjev, želju
Etimologija
✧ u- + v. dovoljan
