ùhvatiti se
ùhvatiti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. ùhvaćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uhvatiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uhvatim |
| 2. | uhvatiš |
| 3. | uhvati |
| množina | |
| 1. | uhvatimo |
| 2. | uhvatite |
| 3. | uhvate |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uhvatit ću |
| 2. | uhvatit ćeš |
| 3. | uhvatit će |
| množina | |
| 1. | uhvatit ćemo |
| 2. | uhvatit ćete |
| 3. | uhvatit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uhvatih |
| 2. | uhvati |
| 3. | uhvati |
| množina | |
| 1. | uhvatismo |
| 2. | uhvatiste |
| 3. | uhvatiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uhvatio sam |
| 2. | uhvatio si |
| 3. | uhvatio je |
| množina | |
| 1. | uhvatili smo |
| 2. | uhvatili ste |
| 3. | uhvatili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uhvatio |
| 2. | bio si uhvatio |
| 3. | bio je uhvatio |
| množina | |
| 1. | bili smo uhvatili |
| 2. | bili ste uhvatili |
| 3. | bili su uhvatili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uhvati |
| množina | |
| 1. | uhvatimo |
| 2. | uhvatite |
| glagolski prilog prošli | |
| uhvativši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uhvatio, uhvatila, uhvatilo | |
| uhvatili, uhvatile, uhvatila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uhvaćen, uhvaćena, uhvaćeno | |
| uhvaćeni, uhvaćene, uhvaćena | |
Definicija
| 1. | (s kim) a. pejor. udružiti se, sprijateljiti se b. dograbiti se, ući u kavgu, potući se |
| 2. | (se) (s G) ekspr. prihvatiti se čega, baciti se na što [uhvatiti se posla; uhvatiti se kolekcionarstva] |
| 3. | () stvoriti se, nastati (o ledu, kori, pokorici, skrami) |
Frazeologija
⃟ uhvatiti se u kolo 1. zaplesati u narodnom kolu 2. pejor. udružiti se s kim (ob. u lošem društvu);
uhvatiti se za onu stvar, usp. stvar;
uhvatiti se za trbuh (od smijeha) jako se i dugo smijati
uhvatiti se za onu stvar, usp. stvar;
uhvatiti se za trbuh (od smijeha) jako se i dugo smijati
Etimologija
✧ vidi ùhvatiti
