ukáljati
ukáljati (koga, što, se) svrš. 〈prez. ùkāljām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ùkāljān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ukaljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ukaljam |
| 2. | ukaljaš |
| 3. | ukalja |
| množina | |
| 1. | ukaljamo |
| 2. | ukaljate |
| 3. | ukaljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ukaljat ću |
| 2. | ukaljat ćeš |
| 3. | ukaljat će |
| množina | |
| 1. | ukaljat ćemo |
| 2. | ukaljat ćete |
| 3. | ukaljat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ukaljah |
| 2. | ukalja |
| 3. | ukalja |
| množina | |
| 1. | ukaljasmo |
| 2. | ukaljaste |
| 3. | ukaljaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ukaljao sam |
| 2. | ukaljao si |
| 3. | ukaljao je |
| množina | |
| 1. | ukaljali smo |
| 2. | ukaljali ste |
| 3. | ukaljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ukaljao |
| 2. | bio si ukaljao |
| 3. | bio je ukaljao |
| množina | |
| 1. | bili smo ukaljali |
| 2. | bili ste ukaljali |
| 3. | bili su ukaljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ukaljaj |
| množina | |
| 1. | ukaljajmo |
| 2. | ukaljajte |
| glagolski prilog prošli | |
| ukaljavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ukaljao, ukaljala, ukaljalo | |
| ukaljali, ukaljale, ukaljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ukaljan, ukaljana, ukaljano | |
| ukaljani, ukaljane, ukaljana | |
Definicija
uprljati, zaprljati (se) blatom, nečistoćom
Frazeologija
⃟ ukaljati ime, čast osramotiti, nanijeti sramotu
