ùzmicati
ùzmicati nesvrš. 〈prez. ùzmičēm, pril. sad. ùzmičūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzmicati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzmičem |
| 2. | uzmičeš |
| 3. | uzmiče |
| množina | |
| 1. | uzmičemo |
| 2. | uzmičete |
| 3. | uzmiču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzmicat ću |
| 2. | uzmicat ćeš |
| 3. | uzmicat će |
| množina | |
| 1. | uzmicat ćemo |
| 2. | uzmicat ćete |
| 3. | uzmicat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzmicah |
| 2. | uzmicaše |
| 3. | uzmicaše |
| množina | |
| 1. | uzmicasmo |
| 2. | uzmicaste |
| 3. | uzmicahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzmicao sam |
| 2. | uzmicao si |
| 3. | uzmicao je |
| množina | |
| 1. | uzmicali smo |
| 2. | uzmicali ste |
| 3. | uzmicali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzmicao |
| 2. | bio si uzmicao |
| 3. | bio je uzmicao |
| množina | |
| 1. | bili smo uzmicali |
| 2. | bili ste uzmicali |
| 3. | bili su uzmicali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzmiči |
| množina | |
| 1. | uzmičimo |
| 2. | uzmičite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uzmičući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzmicao, uzmicala, uzmicalo | |
| uzmicali, uzmicale, uzmicala | |
Etimologija
✧ vidi uzmàknuti
