uzvíknuti
uzvíknuti (, što) svrš. 〈prez. ùzvīknēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. uzvíknuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzviknuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzviknem |
| 2. | uzvikneš |
| 3. | uzvikne |
| množina | |
| 1. | uzviknemo |
| 2. | uzviknete |
| 3. | uzviknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzviknut ću |
| 2. | uzviknut ćeš |
| 3. | uzviknut će |
| množina | |
| 1. | uzviknut ćemo |
| 2. | uzviknut ćete |
| 3. | uzviknut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uzviknuh |
| 2. | uzviknu |
| 3. | uzviknu |
| množina | |
| 1. | uzviknusmo |
| 2. | uzviknuste |
| 3. | uzviknuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzviknuo sam |
| 2. | uzviknuo si |
| 3. | uzviknuo je |
| množina | |
| 1. | uzviknuli smo |
| 2. | uzviknuli ste |
| 3. | uzviknuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzviknuo |
| 2. | bio si uzviknuo |
| 3. | bio je uzviknuo |
| množina | |
| 1. | bili smo uzviknuli |
| 2. | bili ste uzviknuli |
| 3. | bili su uzviknuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzvikni |
| množina | |
| 1. | uzviknimo |
| 2. | uzviknite |
| glagolski prilog prošli | |
| uzviknuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzviknuo, uzviknula, uzviknulo | |
| uzviknuli, uzviknule, uzviknula | |
Definicija
jakim ili povišenim glasom izgovoriti što (uzvik, poziv i sl.)
Etimologija
✧ vidi ȕzvīk
