uzjahívati
uzjahívati (što, koga) nesvrš. 〈prez. uzjàhujēm, pril. sad. uzjàhujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uzjahivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uzjahujem |
| 2. | uzjahuješ |
| 3. | uzjahuje |
| množina | |
| 1. | uzjahujemo |
| 2. | uzjahujete |
| 3. | uzjahuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uzjahivat ću |
| 2. | uzjahivat ćeš |
| 3. | uzjahivat će |
| množina | |
| 1. | uzjahivat ćemo |
| 2. | uzjahivat ćete |
| 3. | uzjahivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzjahivah |
| 2. | uzjahivaše |
| 3. | uzjahivaše |
| množina | |
| 1. | uzjahivasmo |
| 2. | uzjahivaste |
| 3. | uzjahivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uzjahivao sam |
| 2. | uzjahivao si |
| 3. | uzjahivao je |
| množina | |
| 1. | uzjahivali smo |
| 2. | uzjahivali ste |
| 3. | uzjahivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uzjahivao |
| 2. | bio si uzjahivao |
| 3. | bio je uzjahivao |
| množina | |
| 1. | bili smo uzjahivali |
| 2. | bili ste uzjahivali |
| 3. | bili su uzjahivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uzjahuj |
| množina | |
| 1. | uzjahujmo |
| 2. | uzjahujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uzjahujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uzjahivao, uzjahivala, uzjahivalo | |
| uzjahivali, uzjahivale, uzjahivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uzjahivan, uzjahivana, uzjahivano | |
| uzjahivani, uzjahivane, uzjahivana | |
Etimologija
✧ vidi ùzjahati
