ùspravljati
ùspravljati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uspravljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uspravljam |
| 2. | uspravljaš |
| 3. | uspravlja |
| množina | |
| 1. | uspravljamo |
| 2. | uspravljate |
| 3. | uspravljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uspravljat ću |
| 2. | uspravljat ćeš |
| 3. | uspravljat će |
| množina | |
| 1. | uspravljat ćemo |
| 2. | uspravljat ćete |
| 3. | uspravljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uspravljah |
| 2. | uspravljaše |
| 3. | uspravljaše |
| množina | |
| 1. | uspravljasmo |
| 2. | uspravljaste |
| 3. | uspravljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uspravljao sam |
| 2. | uspravljao si |
| 3. | uspravljao je |
| množina | |
| 1. | uspravljali smo |
| 2. | uspravljali ste |
| 3. | uspravljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uspravljao |
| 2. | bio si uspravljao |
| 3. | bio je uspravljao |
| množina | |
| 1. | bili smo uspravljali |
| 2. | bili ste uspravljali |
| 3. | bili su uspravljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uspravljaj |
| množina | |
| 1. | uspravljajmo |
| 2. | uspravljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uspravljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uspravljao, uspravljala, uspravljalo | |
| uspravljali, uspravljale, uspravljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uspravljan, uspravljana, uspravljano | |
| uspravljani, uspravljane, uspravljana | |
Etimologija
✧ vidi ùspraviti
