uspàničiti se
uspàničiti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. uspàničen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uspaničiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uspaničim |
| 2. | uspaničiš |
| 3. | uspaniči |
| množina | |
| 1. | uspaničimo |
| 2. | uspaničite |
| 3. | uspaniče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uspaničit ću |
| 2. | uspaničit ćeš |
| 3. | uspaničit će |
| množina | |
| 1. | uspaničit ćemo |
| 2. | uspaničit ćete |
| 3. | uspaničit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uspaničih |
| 2. | uspaniči |
| 3. | uspaniči |
| množina | |
| 1. | uspaničismo |
| 2. | uspaničiste |
| 3. | uspaničiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uspaničio sam |
| 2. | uspaničio si |
| 3. | uspaničio je |
| množina | |
| 1. | uspaničili smo |
| 2. | uspaničili ste |
| 3. | uspaničili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uspaničio |
| 2. | bio si uspaničio |
| 3. | bio je uspaničio |
| množina | |
| 1. | bili smo uspaničili |
| 2. | bili ste uspaničili |
| 3. | bili su uspaničili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uspaniči |
| množina | |
| 1. | uspaničimo |
| 2. | uspaničite |
| glagolski prilog prošli | |
| uspaničivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uspaničio, uspaničila, uspaničilo | |
| uspaničili, uspaničile, uspaničila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uspaničen, uspaničena, uspaničeno | |
| uspaničeni, uspaničene, uspaničena | |
Definicija
pasti u paniku, prepustiti se panici; prestrašiti se, prestraviti se
Etimologija
✧ uz- + v. panika
