uvelìčati
uvelìčati (što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȕveličān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uveličati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uveličam |
| 2. | uveličaš |
| 3. | uveliča |
| množina | |
| 1. | uveličamo |
| 2. | uveličate |
| 3. | uveličaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uveličat ću |
| 2. | uveličat ćeš |
| 3. | uveličat će |
| množina | |
| 1. | uveličat ćemo |
| 2. | uveličat ćete |
| 3. | uveličat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uveličah |
| 2. | uveliča |
| 3. | uveliča |
| množina | |
| 1. | uveličasmo |
| 2. | uveličaste |
| 3. | uveličaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uveličao sam |
| 2. | uveličao si |
| 3. | uveličao je |
| množina | |
| 1. | uveličali smo |
| 2. | uveličali ste |
| 3. | uveličali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uveličao |
| 2. | bio si uveličao |
| 3. | bio je uveličao |
| množina | |
| 1. | bili smo uveličali |
| 2. | bili ste uveličali |
| 3. | bili su uveličali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uveličaj |
| množina | |
| 1. | uveličajmo |
| 2. | uveličajte |
| glagolski prilog prošli | |
| uveličavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uveličao, uveličala, uveličalo | |
| uveličali, uveličale, uveličala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uveličan, uveličana, uveličano | |
| uveličani, uveličane, uveličana | |
Definicija
| 1. | retor. učiniti ljepšim, izrazitijim, veličanstvenijim svojom prisutnošću |
| 2. | razg. pretjerati u izražavanju ili opisivanju, prikazati što većim, dodati stvarnim činjenicama |
Etimologija
✧ vidi uvèćati
