uvèćati
uvèćati (što, se) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȕvećān, gl. im. uvećánje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uvećati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uvećam |
| 2. | uvećaš |
| 3. | uveća |
| množina | |
| 1. | uvećamo |
| 2. | uvećate |
| 3. | uvećaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uvećat ću |
| 2. | uvećat ćeš |
| 3. | uvećat će |
| množina | |
| 1. | uvećat ćemo |
| 2. | uvećat ćete |
| 3. | uvećat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uvećah |
| 2. | uveća |
| 3. | uveća |
| množina | |
| 1. | uvećasmo |
| 2. | uvećaste |
| 3. | uvećaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvećao sam |
| 2. | uvećao si |
| 3. | uvećao je |
| množina | |
| 1. | uvećali smo |
| 2. | uvećali ste |
| 3. | uvećali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uvećao |
| 2. | bio si uvećao |
| 3. | bio je uvećao |
| množina | |
| 1. | bili smo uvećali |
| 2. | bili ste uvećali |
| 3. | bili su uvećali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uvećaj |
| množina | |
| 1. | uvećajmo |
| 2. | uvećajte |
| glagolski prilog prošli | |
| uvećavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uvećao, uvećala, uvećalo | |
| uvećali, uvećale, uvećala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uvećan, uvećana, uvećano | |
| uvećani, uvećane, uvećana | |
Definicija
učiniti većim, postati veći opsegom, obujmom ili brojem; povećati (se)
