zajàukati
zajàukati svrš. 〈prez. zajàučēm, pril. pr. -āvši, prid. rad. zajàukao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zajaukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zajaučem |
| 2. | zajaučeš |
| 3. | zajauče |
| množina | |
| 1. | zajaučemo |
| 2. | zajaučete |
| 3. | zajauču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zajaukat ću |
| 2. | zajaukat ćeš |
| 3. | zajaukat će |
| množina | |
| 1. | zajaukat ćemo |
| 2. | zajaukat ćete |
| 3. | zajaukat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zajaukah |
| 2. | zajauka |
| 3. | zajauka |
| množina | |
| 1. | zajaukasmo |
| 2. | zajaukaste |
| 3. | zajaukaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zajaukao sam |
| 2. | zajaukao si |
| 3. | zajaukao je |
| množina | |
| 1. | zajaukali smo |
| 2. | zajaukali ste |
| 3. | zajaukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zajaukao |
| 2. | bio si zajaukao |
| 3. | bio je zajaukao |
| množina | |
| 1. | bili smo zajaukali |
| 2. | bili ste zajaukali |
| 3. | bili su zajaukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zajauči |
| množina | |
| 1. | zajaučimo |
| 2. | zajaučite |
| glagolski prilog prošli | |
| zajaukavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zajaukao, zajaukala, zajaukalo | |
| zajaukali, zajaukale, zajaukala | |
Definicija
oglasiti se jaukom; zajauknuti
