jaúkati
jaúkati (jàukati) () nesvrš. 〈prez. jàūčēm, imp. jàuči, pril. sad. jaùčūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jaukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jaučem |
| 2. | jaučeš |
| 3. | jauče |
| množina | |
| 1. | jaučemo |
| 2. | jaučete |
| 3. | jauču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jaukat ću |
| 2. | jaukat ćeš |
| 3. | jaukat će |
| množina | |
| 1. | jaukat ćemo |
| 2. | jaukat ćete |
| 3. | jaukat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | jaukah |
| 2. | jaukaše |
| 3. | jaukaše |
| množina | |
| 1. | jaukasmo |
| 2. | jaukaste |
| 3. | jaukahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jaukao sam |
| 2. | jaukao si |
| 3. | jaukao je |
| množina | |
| 1. | jaukali smo |
| 2. | jaukali ste |
| 3. | jaukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jaukao |
| 2. | bio si jaukao |
| 3. | bio je jaukao |
| množina | |
| 1. | bili smo jaukali |
| 2. | bili ste jaukali |
| 3. | bili su jaukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jauči |
| množina | |
| 1. | jaučimo |
| 2. | jaučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| jaučući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jaukao, jaukala, jaukalo | |
| jaukali, jaukale, jaukala | |
Definicija
ispuštati jauke
Etimologija
✧ vidi jȁūk
