zagúšiti
zagúšiti (se, koga, što) svrš. 〈prez. zàgūšīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàgūšen, gl. im. zagušénje〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zagušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zagušim |
| 2. | zagušiš |
| 3. | zaguši |
| množina | |
| 1. | zagušimo |
| 2. | zagušite |
| 3. | zaguše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zagušit ću |
| 2. | zagušit ćeš |
| 3. | zagušit će |
| množina | |
| 1. | zagušit ćemo |
| 2. | zagušit ćete |
| 3. | zagušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaguših |
| 2. | zaguši |
| 3. | zaguši |
| množina | |
| 1. | zagušismo |
| 2. | zagušiste |
| 3. | zagušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zagušio sam |
| 2. | zagušio si |
| 3. | zagušio je |
| množina | |
| 1. | zagušili smo |
| 2. | zagušili ste |
| 3. | zagušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zagušio |
| 2. | bio si zagušio |
| 3. | bio je zagušio |
| množina | |
| 1. | bili smo zagušili |
| 2. | bili ste zagušili |
| 3. | bili su zagušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaguši |
| množina | |
| 1. | zagušimo |
| 2. | zagušite |
| glagolski prilog prošli | |
| zagušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zagušio, zagušila, zagušilo | |
| zagušili, zagušile, zagušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zagušen, zagušena, zagušeno | |
| zagušeni, zagušene, zagušena | |
Definicija
v. gušiti
