zagúkati
zagúkati () svrš. 〈prez. zàgūčēm, pril. pr. -āvši, imp. zagúči, prid. rad. zagúkao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zagukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zagučem |
| 2. | zagučeš |
| 3. | zaguče |
| množina | |
| 1. | zagučemo |
| 2. | zagučete |
| 3. | zaguču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zagukat ću |
| 2. | zagukat ćeš |
| 3. | zagukat će |
| množina | |
| 1. | zagukat ćemo |
| 2. | zagukat ćete |
| 3. | zagukat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zagukah |
| 2. | zaguka |
| 3. | zaguka |
| množina | |
| 1. | zagukasmo |
| 2. | zagukaste |
| 3. | zagukaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zagukao sam |
| 2. | zagukao si |
| 3. | zagukao je |
| množina | |
| 1. | zagukali smo |
| 2. | zagukali ste |
| 3. | zagukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zagukao |
| 2. | bio si zagukao |
| 3. | bio je zagukao |
| množina | |
| 1. | bili smo zagukali |
| 2. | bili ste zagukali |
| 3. | bili su zagukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaguči |
| množina | |
| 1. | zagučimo |
| 2. | zagučite |
| glagolski prilog prošli | |
| zagukavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zagukao, zagukala, zagukalo | |
| zagukali, zagukale, zagukala | |
Definicija
početi gukati
