zaintáčiti se
zaintáčiti se svrš. 〈prez. zaìntāčīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. zaintáčio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaintačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zaintačim |
| 2. | zaintačiš |
| 3. | zaintači |
| množina | |
| 1. | zaintačimo |
| 2. | zaintačite |
| 3. | zaintače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zaintačit ću |
| 2. | zaintačit ćeš |
| 3. | zaintačit će |
| množina | |
| 1. | zaintačit ćemo |
| 2. | zaintačit ćete |
| 3. | zaintačit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zaintačih |
| 2. | zaintači |
| 3. | zaintači |
| množina | |
| 1. | zaintačismo |
| 2. | zaintačiste |
| 3. | zaintačiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zaintačio sam |
| 2. | zaintačio si |
| 3. | zaintačio je |
| množina | |
| 1. | zaintačili smo |
| 2. | zaintačili ste |
| 3. | zaintačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zaintačio |
| 2. | bio si zaintačio |
| 3. | bio je zaintačio |
| množina | |
| 1. | bili smo zaintačili |
| 2. | bili ste zaintačili |
| 3. | bili su zaintačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaintači |
| množina | |
| 1. | zaintačimo |
| 2. | zaintačite |
| glagolski prilog prošli | |
| zaintačivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zaintačio, zaintačila, zaintačilo | |
| zaintačili, zaintačile, zaintačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zaintačen, zaintačena, zaintačeno | |
| zaintačeni, zaintačene, zaintačena | |
Definicija
zainatiti se
Etimologija
✧ vidi zainátiti se
