zainátiti se
zainátiti se svrš. 〈prez. zaìnātīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. zainátio se, prid. trp. zaìnāćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zainatiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zainatim |
| 2. | zainatiš |
| 3. | zainati |
| množina | |
| 1. | zainatimo |
| 2. | zainatite |
| 3. | zainate |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zainatit ću |
| 2. | zainatit ćeš |
| 3. | zainatit će |
| množina | |
| 1. | zainatit ćemo |
| 2. | zainatit ćete |
| 3. | zainatit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zainatih |
| 2. | zainati |
| 3. | zainati |
| množina | |
| 1. | zainatismo |
| 2. | zainatiste |
| 3. | zainatiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zainatio sam |
| 2. | zainatio si |
| 3. | zainatio je |
| množina | |
| 1. | zainatili smo |
| 2. | zainatili ste |
| 3. | zainatili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zainatio |
| 2. | bio si zainatio |
| 3. | bio je zainatio |
| množina | |
| 1. | bili smo zainatili |
| 2. | bili ste zainatili |
| 3. | bili su zainatili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zainati |
| množina | |
| 1. | zainatimo |
| 2. | zainatite |
| glagolski prilog prošli | |
| zainativši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zainatio, zainatila, zainatilo | |
| zainatili, zainatile, zainatila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zainaćen, zainaćena, zainaćeno | |
| zainaćeni, zainaćene, zainaćena | |
Definicija
ustrajati u inatu, usprotiviti se, početi prkositi; kapricirati se
Etimologija
✧ za- + v. inat, inatiti se
