zabluđívati
zabluđívati () nesvrš. 〈prez. zablùđujēm, pril. sad. zablùđujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabluđivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabluđujem |
| 2. | zabluđuješ |
| 3. | zabluđuje |
| množina | |
| 1. | zabluđujemo |
| 2. | zabluđujete |
| 3. | zabluđuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabluđivat ću |
| 2. | zabluđivat ćeš |
| 3. | zabluđivat će |
| množina | |
| 1. | zabluđivat ćemo |
| 2. | zabluđivat ćete |
| 3. | zabluđivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabluđivah |
| 2. | zabluđivaše |
| 3. | zabluđivaše |
| množina | |
| 1. | zabluđivasmo |
| 2. | zabluđivaste |
| 3. | zabluđivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabluđivao sam |
| 2. | zabluđivao si |
| 3. | zabluđivao je |
| množina | |
| 1. | zabluđivali smo |
| 2. | zabluđivali ste |
| 3. | zabluđivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabluđivao |
| 2. | bio si zabluđivao |
| 3. | bio je zabluđivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zabluđivali |
| 2. | bili ste zabluđivali |
| 3. | bili su zabluđivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabluđuj |
| množina | |
| 1. | zabluđujmo |
| 2. | zabluđujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zabluđujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabluđivao, zabluđivala, zabluđivalo | |
| zabluđivali, zabluđivale, zabluđivala | |
Etimologija
✧ vidi zȃbluda
