zacvrkùtati
zacvrkùtati () svrš. 〈prez. zacvẕkućēm/zacvrkùtām, pril. pr. -āvši, prid. rad. zȁcvrkutao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zacvrkutati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zacvrkućem |
| 2. | zacvrkućeš |
| 3. | zacvrkuće |
| množina | |
| 1. | zacvrkućemo |
| 2. | zacvrkućete |
| 3. | zacvrkuću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zacvrkutat ću |
| 2. | zacvrkutat ćeš |
| 3. | zacvrkutat će |
| množina | |
| 1. | zacvrkutat ćemo |
| 2. | zacvrkutat ćete |
| 3. | zacvrkutat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zacvrkutah |
| 2. | zacvrkuta |
| 3. | zacvrkuta |
| množina | |
| 1. | zacvrkutasmo |
| 2. | zacvrkutaste |
| 3. | zacvrkutaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zacvrkutao sam |
| 2. | zacvrkutao si |
| 3. | zacvrkutao je |
| množina | |
| 1. | zacvrkutali smo |
| 2. | zacvrkutali ste |
| 3. | zacvrkutali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zacvrkutao |
| 2. | bio si zacvrkutao |
| 3. | bio je zacvrkutao |
| množina | |
| 1. | bili smo zacvrkutali |
| 2. | bili ste zacvrkutali |
| 3. | bili su zacvrkutali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zacvrkući |
| množina | |
| 1. | zacvrkućimo |
| 2. | zacvrkućite |
| glagolski prilog prošli | |
| zacvrkutavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zacvrkutao, zacvrkutala, zacvrkutalo | |
| zacvrkutali, zacvrkutale, zacvrkutala | |
Definicija
početi cvrkutati, usp. cvrkutati
Etimologija
✧ za- + v. cvrkutati
