zadivljávati
zadivljávati (koga, se) nesvrš. 〈prez. zadìvljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zadivljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zadivljavam |
| 2. | zadivljavaš |
| 3. | zadivljava |
| množina | |
| 1. | zadivljavamo |
| 2. | zadivljavate |
| 3. | zadivljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zadivljavat ću |
| 2. | zadivljavat ćeš |
| 3. | zadivljavat će |
| množina | |
| 1. | zadivljavat ćemo |
| 2. | zadivljavat ćete |
| 3. | zadivljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadivljavah |
| 2. | zadivljavaše |
| 3. | zadivljavaše |
| množina | |
| 1. | zadivljavasmo |
| 2. | zadivljavaste |
| 3. | zadivljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadivljavao sam |
| 2. | zadivljavao si |
| 3. | zadivljavao je |
| množina | |
| 1. | zadivljavali smo |
| 2. | zadivljavali ste |
| 3. | zadivljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zadivljavao |
| 2. | bio si zadivljavao |
| 3. | bio je zadivljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo zadivljavali |
| 2. | bili ste zadivljavali |
| 3. | bili su zadivljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zadivljavaj |
| množina | |
| 1. | zadivljavajmo |
| 2. | zadivljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zadivljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zadivljavao, zadivljavala, zadivljavalo | |
| zadivljavali, zadivljavale, zadivljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zadivljavan, zadivljavana, zadivljavano | |
| zadivljavani, zadivljavane, zadivljavana | |
Etimologija
✧ vidi zadíviti
