zàdimiti
zàdimiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. zàdimljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zadimiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zadimim |
| 2. | zadimiš |
| 3. | zadimi |
| množina | |
| 1. | zadimimo |
| 2. | zadimite |
| 3. | zadime |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zadimit ću |
| 2. | zadimit ćeš |
| 3. | zadimit će |
| množina | |
| 1. | zadimit ćemo |
| 2. | zadimit ćete |
| 3. | zadimit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zadimih |
| 2. | zadimi |
| 3. | zadimi |
| množina | |
| 1. | zadimismo |
| 2. | zadimiste |
| 3. | zadimiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zadimio sam |
| 2. | zadimio si |
| 3. | zadimio je |
| množina | |
| 1. | zadimili smo |
| 2. | zadimili ste |
| 3. | zadimili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zadimio |
| 2. | bio si zadimio |
| 3. | bio je zadimio |
| množina | |
| 1. | bili smo zadimili |
| 2. | bili ste zadimili |
| 3. | bili su zadimili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zadimi |
| množina | |
| 1. | zadimimo |
| 2. | zadimite |
| glagolski prilog prošli | |
| zadimivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zadimio, zadimila, zadimilo | |
| zadimili, zadimile, zadimila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zadimljen, zadimljena, zadimljeno | |
| zadimljeni, zadimljene, zadimljena | |
Definicija
| 1. | (se) početi se dimiti |
| 2. | (što, se) ispuniti (se) dimom |
