dȉmiti
dȉmiti (, što, se) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. -mēći (se), gl. im. -mljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| dimiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | dimim |
| 2. | dimiš |
| 3. | dimi |
| množina | |
| 1. | dimimo |
| 2. | dimite |
| 3. | dime |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | dimit ću |
| 2. | dimit ćeš |
| 3. | dimit će |
| množina | |
| 1. | dimit ćemo |
| 2. | dimit ćete |
| 3. | dimit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | dimljah |
| 2. | dimljaše |
| 3. | dimljaše |
| množina | |
| 1. | dimljasmo |
| 2. | dimljaste |
| 3. | dimljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | dimio sam |
| 2. | dimio si |
| 3. | dimio je |
| množina | |
| 1. | dimili smo |
| 2. | dimili ste |
| 3. | dimili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam dimio |
| 2. | bio si dimio |
| 3. | bio je dimio |
| množina | |
| 1. | bili smo dimili |
| 2. | bili ste dimili |
| 3. | bili su dimili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | dimi |
| množina | |
| 1. | dimimo |
| 2. | dimite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| dimeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| dimio, dimila, dimilo | |
| dimili, dimile, dimila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| dimljen, dimljena, dimljeno | |
| dimljeni, dimljene, dimljena | |
Definicija
| 1. | (, se) a. puštati dim b. pren. pušiti |
| 2. | (što) sušiti hranu na dimu |
Frazeologija
⃟ da se sve dimi razg. iron. nešto (izvesti) vrlo vidljivo, naglo i sl.
Etimologija
✧ vidi dȉm
