začínjati
začínjati (što) nesvrš. 〈prez. zàčīnjām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| začinjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | začinjam |
| 2. | začinjaš |
| 3. | začinja |
| množina | |
| 1. | začinjamo |
| 2. | začinjate |
| 3. | začinjaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | začinjat ću |
| 2. | začinjat ćeš |
| 3. | začinjat će |
| množina | |
| 1. | začinjat ćemo |
| 2. | začinjat ćete |
| 3. | začinjat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | začinjah |
| 2. | začinjaše |
| 3. | začinjaše |
| množina | |
| 1. | začinjasmo |
| 2. | začinjaste |
| 3. | začinjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | začinjao sam |
| 2. | začinjao si |
| 3. | začinjao je |
| množina | |
| 1. | začinjali smo |
| 2. | začinjali ste |
| 3. | začinjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam začinjao |
| 2. | bio si začinjao |
| 3. | bio je začinjao |
| množina | |
| 1. | bili smo začinjali |
| 2. | bili ste začinjali |
| 3. | bili su začinjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | začinjaj |
| množina | |
| 1. | začinjajmo |
| 2. | začinjajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| začinjajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| začinjao, začinjala, začinjalo | |
| začinjali, začinjale, začinjala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| začinjan, začinjana, začinjano | |
| začinjani, začinjane, začinjana | |
Etimologija
✧ vidi začìniti
