zgȑčiti se
zgȑčiti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. zgȑčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zgrčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zgrčim |
| 2. | zgrčiš |
| 3. | zgrči |
| množina | |
| 1. | zgrčimo |
| 2. | zgrčite |
| 3. | zgrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zgrčit ću |
| 2. | zgrčit ćeš |
| 3. | zgrčit će |
| množina | |
| 1. | zgrčit ćemo |
| 2. | zgrčit ćete |
| 3. | zgrčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zgrčih |
| 2. | zgrči |
| 3. | zgrči |
| množina | |
| 1. | zgrčismo |
| 2. | zgrčiste |
| 3. | zgrčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zgrčio sam |
| 2. | zgrčio si |
| 3. | zgrčio je |
| množina | |
| 1. | zgrčili smo |
| 2. | zgrčili ste |
| 3. | zgrčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zgrčio |
| 2. | bio si zgrčio |
| 3. | bio je zgrčio |
| množina | |
| 1. | bili smo zgrčili |
| 2. | bili ste zgrčili |
| 3. | bili su zgrčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zgrči |
| množina | |
| 1. | zgrčimo |
| 2. | zgrčite |
| glagolski prilog prošli | |
| zgrčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zgrčio, zgrčila, zgrčilo | |
| zgrčili, zgrčile, zgrčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zgrčen, zgrčena, zgrčeno | |
| zgrčeni, zgrčene, zgrčena | |
Definicija
| 1. | biti zahvaćen grčem, skupiti se čvrsto, grčevito, ukočeno, dobiti grimasu kao u grču; iskriviti se |
| 2. | jako se sagnuti; zguriti se, skupiti se |
