zavrìštati
zavrìštati svrš. 〈prez. zavrìštīm, pril. pr. -āvši, prid. rad. zavrìštao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavrištati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavrištim |
| 2. | zavrištiš |
| 3. | zavrišti |
| množina | |
| 1. | zavrištimo |
| 2. | zavrištite |
| 3. | zavrište |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavrištat ću |
| 2. | zavrištat ćeš |
| 3. | zavrištat će |
| množina | |
| 1. | zavrištat ćemo |
| 2. | zavrištat ćete |
| 3. | zavrištat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavrištah |
| 2. | zavrišta |
| 3. | zavrišta |
| množina | |
| 1. | zavrištasmo |
| 2. | zavrištaste |
| 3. | zavrištaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavrištao sam |
| 2. | zavrištao si |
| 3. | zavrištao je |
| množina | |
| 1. | zavrištali smo |
| 2. | zavrištali ste |
| 3. | zavrištali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavrištao |
| 2. | bio si zavrištao |
| 3. | bio je zavrištao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavrištali |
| 2. | bili ste zavrištali |
| 3. | bili su zavrištali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavrišti |
| množina | |
| 1. | zavrištimo |
| 2. | zavrištite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavrištavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavrištao, zavrištala, zavrištalo | |
| zavrištali, zavrištale, zavrištala | |
Definicija
početi vrištati
