zàvrbovati
zàvrbovati (koga) svrš. 〈prez. zàvrbujēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. zàvrbovān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zavrbovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavrbujem |
| 2. | zavrbuješ |
| 3. | zavrbuje |
| množina | |
| 1. | zavrbujemo |
| 2. | zavrbujete |
| 3. | zavrbuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavrbovat ću |
| 2. | zavrbovat ćeš |
| 3. | zavrbovat će |
| množina | |
| 1. | zavrbovat ćemo |
| 2. | zavrbovat ćete |
| 3. | zavrbovat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavrbovah |
| 2. | zavrbova |
| 3. | zavrbova |
| množina | |
| 1. | zavrbovasmo |
| 2. | zavrbovaste |
| 3. | zavrbovaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavrbovao sam |
| 2. | zavrbovao si |
| 3. | zavrbovao je |
| množina | |
| 1. | zavrbovali smo |
| 2. | zavrbovali ste |
| 3. | zavrbovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavrbovao |
| 2. | bio si zavrbovao |
| 3. | bio je zavrbovao |
| množina | |
| 1. | bili smo zavrbovali |
| 2. | bili ste zavrbovali |
| 3. | bili su zavrbovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zavrbuj |
| množina | |
| 1. | zavrbujmo |
| 2. | zavrbujte |
| glagolski prilog prošli | |
| zavrbovavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavrbovao, zavrbovala, zavrbovalo | |
| zavrbovali, zavrbovale, zavrbovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zavrbovan, zavrbovana, zavrbovano | |
| zavrbovani, zavrbovane, zavrbovana | |
Definicija
nagovoriti koga da radi za kakvu grupu (ob. obavještajnu službu i sl.)
Etimologija
✧ za- + v. vrbovati
