zbȑčkati
zbȑčkati (se) svrš. 〈prez. -ām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. zbȑčkān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zbrčkati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zbrčkam |
| 2. | zbrčkaš |
| 3. | zbrčka |
| množina | |
| 1. | zbrčkamo |
| 2. | zbrčkate |
| 3. | zbrčkaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zbrčkat ću |
| 2. | zbrčkat ćeš |
| 3. | zbrčkat će |
| množina | |
| 1. | zbrčkat ćemo |
| 2. | zbrčkat ćete |
| 3. | zbrčkat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zbrčkah |
| 2. | zbrčka |
| 3. | zbrčka |
| množina | |
| 1. | zbrčkasmo |
| 2. | zbrčkaste |
| 3. | zbrčkaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zbrčkao sam |
| 2. | zbrčkao si |
| 3. | zbrčkao je |
| množina | |
| 1. | zbrčkali smo |
| 2. | zbrčkali ste |
| 3. | zbrčkali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zbrčkao |
| 2. | bio si zbrčkao |
| 3. | bio je zbrčkao |
| množina | |
| 1. | bili smo zbrčkali |
| 2. | bili ste zbrčkali |
| 3. | bili su zbrčkali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zbrčkaj |
| množina | |
| 1. | zbrčkajmo |
| 2. | zbrčkajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zbrčkavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zbrčkao, zbrčkala, zbrčkalo | |
| zbrčkali, zbrčkale, zbrčkala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zbrčkan, zbrčkana, zbrčkano | |
| zbrčkani, zbrčkane, zbrčkana | |
Definicija
| 1. | (što) loše napraviti, loše izvesti posao; sklepati |
| 2. | (se) dobiti sitne bore, prekriti se sitnim borama; naborati se |
Etimologija
✧ s- (sa-) + v. brčkati
