zavíriti
zavíriti (u što) svrš. 〈prez. zàvīrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. zavírio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zaviriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zavirim |
| 2. | zaviriš |
| 3. | zaviri |
| množina | |
| 1. | zavirimo |
| 2. | zavirite |
| 3. | zavire |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zavirit ću |
| 2. | zavirit ćeš |
| 3. | zavirit će |
| množina | |
| 1. | zavirit ćemo |
| 2. | zavirit ćete |
| 3. | zavirit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zavirih |
| 2. | zaviri |
| 3. | zaviri |
| množina | |
| 1. | zavirismo |
| 2. | zaviriste |
| 3. | zaviriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zavirio sam |
| 2. | zavirio si |
| 3. | zavirio je |
| množina | |
| 1. | zavirili smo |
| 2. | zavirili ste |
| 3. | zavirili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zavirio |
| 2. | bio si zavirio |
| 3. | bio je zavirio |
| množina | |
| 1. | bili smo zavirili |
| 2. | bili ste zavirili |
| 3. | bili su zavirili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zaviri |
| množina | |
| 1. | zavirimo |
| 2. | zavirite |
| glagolski prilog prošli | |
| zavirivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zavirio, zavirila, zavirilo | |
| zavirili, zavirile, zavirila | |
Definicija
| 1. | pogledati unutra, pogledati u što malo bolje [zaviriti nekome u dušu (u srce, u tajne) upoznati nečije tajne misli, potpuno ga upoznati; zaviriti u crijeva saznati drskošću i pretjeranom znatiželjom] |
| 2. | pren. svratiti s namjerom da se usput vidi; navratiti |
Frazeologija
⃟ (voli) zaviriti u čašicu sklon je pretjeranom uživanju alkohola
Etimologija
✧ za- + v. viriti
