zasmétati
zasmétati (komu, čemu) svrš. 〈prez. zàsmētām, pril. pr. -āvši, prid. rad. zasmétao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zasmetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zasmetam |
| 2. | zasmetaš |
| 3. | zasmeta |
| množina | |
| 1. | zasmetamo |
| 2. | zasmetate |
| 3. | zasmetaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zasmetat ću |
| 2. | zasmetat ćeš |
| 3. | zasmetat će |
| množina | |
| 1. | zasmetat ćemo |
| 2. | zasmetat ćete |
| 3. | zasmetat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zasmetah |
| 2. | zasmeta |
| 3. | zasmeta |
| množina | |
| 1. | zasmetasmo |
| 2. | zasmetaste |
| 3. | zasmetaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zasmetao sam |
| 2. | zasmetao si |
| 3. | zasmetao je |
| množina | |
| 1. | zasmetali smo |
| 2. | zasmetali ste |
| 3. | zasmetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zasmetao |
| 2. | bio si zasmetao |
| 3. | bio je zasmetao |
| množina | |
| 1. | bili smo zasmetali |
| 2. | bili ste zasmetali |
| 3. | bili su zasmetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zasmetaj |
| množina | |
| 1. | zasmetajmo |
| 2. | zasmetajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zasmetavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zasmetao, zasmetala, zasmetalo | |
| zasmetali, zasmetale, zasmetala | |
Definicija
omesti koga u čemu, usp. smétati
