smétati
smétati nesvrš. 〈prez. smȇtām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smetam |
| 2. | smetaš |
| 3. | smeta |
| množina | |
| 1. | smetamo |
| 2. | smetate |
| 3. | smetaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smetat ću |
| 2. | smetat ćeš |
| 3. | smetat će |
| množina | |
| 1. | smetat ćemo |
| 2. | smetat ćete |
| 3. | smetat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | smetah |
| 2. | smetaše |
| 3. | smetaše |
| množina | |
| 1. | smetasmo |
| 2. | smetaste |
| 3. | smetahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smetao sam |
| 2. | smetao si |
| 3. | smetao je |
| množina | |
| 1. | smetali smo |
| 2. | smetali ste |
| 3. | smetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smetao |
| 2. | bio si smetao |
| 3. | bio je smetao |
| množina | |
| 1. | bili smo smetali |
| 2. | bili ste smetali |
| 3. | bili su smetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smetaj |
| množina | |
| 1. | smetajmo |
| 2. | smetajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| smetajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smetao, smetala, smetalo | |
| smetali, smetale, smetala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| smetan, smetana, smetano | |
| smetani, smetane, smetana | |
Definicija
| 1. | (kome) narušiti čiji mir, red ili udobnost; inkomodirati |
| 2. | (koga) razg., v. ometati |
Frazeologija
⃟ ne smeta (ništa), ništa ne smeta (u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika, u situaciji kad se dogodilo nešto što bi moglo biti neugodno ili nepoželjno ili u vlastitom izlaganju u zn. da se neće dogoditi nešto nepoželjno i sl.) [A: Zaboravili smo ključ od auta B: Ne smeta (ništa), imam drugi]; nije važno, nema veze, bez brige
Etimologija
✧ vidi smȅsti1
