zapečaćívati
zapečaćívati (što) nesvrš. 〈prez. zapečàćujēm, pril. sad. zapečàćujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zapečaćivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zapečaćujem |
| 2. | zapečaćuješ |
| 3. | zapečaćuje |
| množina | |
| 1. | zapečaćujemo |
| 2. | zapečaćujete |
| 3. | zapečaćuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zapečaćivat ću |
| 2. | zapečaćivat ćeš |
| 3. | zapečaćivat će |
| množina | |
| 1. | zapečaćivat ćemo |
| 2. | zapečaćivat ćete |
| 3. | zapečaćivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapečaćivah |
| 2. | zapečaćivaše |
| 3. | zapečaćivaše |
| množina | |
| 1. | zapečaćivasmo |
| 2. | zapečaćivaste |
| 3. | zapečaćivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapečaćivao sam |
| 2. | zapečaćivao si |
| 3. | zapečaćivao je |
| množina | |
| 1. | zapečaćivali smo |
| 2. | zapečaćivali ste |
| 3. | zapečaćivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zapečaćivao |
| 2. | bio si zapečaćivao |
| 3. | bio je zapečaćivao |
| množina | |
| 1. | bili smo zapečaćivali |
| 2. | bili ste zapečaćivali |
| 3. | bili su zapečaćivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zapečaćuj |
| množina | |
| 1. | zapečaćujmo |
| 2. | zapečaćujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zapečaćujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zapečaćivao, zapečaćivala, zapečaćivalo | |
| zapečaćivali, zapečaćivale, zapečaćivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zapečaćivan, zapečaćivana, zapečaćivano | |
| zapečaćivani, zapečaćivane, zapečaćivana | |
Etimologija
✧ vidi zapèčatiti
