zapážati
zapážati (koga, što) nesvrš. 〈prez. zàpāžām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zapažati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zapažam |
| 2. | zapažaš |
| 3. | zapaža |
| množina | |
| 1. | zapažamo |
| 2. | zapažate |
| 3. | zapažaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zapažat ću |
| 2. | zapažat ćeš |
| 3. | zapažat će |
| množina | |
| 1. | zapažat ćemo |
| 2. | zapažat ćete |
| 3. | zapažat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapažah |
| 2. | zapažaše |
| 3. | zapažaše |
| množina | |
| 1. | zapažasmo |
| 2. | zapažaste |
| 3. | zapažahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapažao sam |
| 2. | zapažao si |
| 3. | zapažao je |
| množina | |
| 1. | zapažali smo |
| 2. | zapažali ste |
| 3. | zapažali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zapažao |
| 2. | bio si zapažao |
| 3. | bio je zapažao |
| množina | |
| 1. | bili smo zapažali |
| 2. | bili ste zapažali |
| 3. | bili su zapažali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zapažaj |
| množina | |
| 1. | zapažajmo |
| 2. | zapažajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zapažajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zapažao, zapažala, zapažalo | |
| zapažali, zapažale, zapažala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zapažan, zapažana, zapažano | |
| zapažani, zapažane, zapažana | |
Etimologija
✧ vidi zàpaziti
