zapríčati se
zapríčati se svrš. 〈prez. zàprīčām se, pril. pr. -āvši se, prid. trp. zàprīčān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zapričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zapričam |
| 2. | zapričaš |
| 3. | zapriča |
| množina | |
| 1. | zapričamo |
| 2. | zapričate |
| 3. | zapričaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zapričat ću |
| 2. | zapričat ćeš |
| 3. | zapričat će |
| množina | |
| 1. | zapričat ćemo |
| 2. | zapričat ćete |
| 3. | zapričat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zapričah |
| 2. | zapriča |
| 3. | zapriča |
| množina | |
| 1. | zapričasmo |
| 2. | zapričaste |
| 3. | zapričaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zapričao sam |
| 2. | zapričao si |
| 3. | zapričao je |
| množina | |
| 1. | zapričali smo |
| 2. | zapričali ste |
| 3. | zapričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zapričao |
| 2. | bio si zapričao |
| 3. | bio je zapričao |
| množina | |
| 1. | bili smo zapričali |
| 2. | bili ste zapričali |
| 3. | bili su zapričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zapričaj |
| množina | |
| 1. | zapričajmo |
| 2. | zapričajte |
| glagolski prilog prošli | |
| zapričavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zapričao, zapričala, zapričalo | |
| zapričali, zapričale, zapričala | |
Definicija
zanijeti se u pričanje
