zamráčiti
zamráčiti (, što) svrš. 〈prez. zàmrāčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. zàmrāčen, gl. im. zamračénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zamračiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zamračim |
| 2. | zamračiš |
| 3. | zamrači |
| množina | |
| 1. | zamračimo |
| 2. | zamračite |
| 3. | zamrače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zamračit ću |
| 2. | zamračit ćeš |
| 3. | zamračit će |
| množina | |
| 1. | zamračit ćemo |
| 2. | zamračit ćete |
| 3. | zamračit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | zamračih |
| 2. | zamrači |
| 3. | zamrači |
| množina | |
| 1. | zamračismo |
| 2. | zamračiste |
| 3. | zamračiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zamračio sam |
| 2. | zamračio si |
| 3. | zamračio je |
| množina | |
| 1. | zamračili smo |
| 2. | zamračili ste |
| 3. | zamračili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zamračio |
| 2. | bio si zamračio |
| 3. | bio je zamračio |
| množina | |
| 1. | bili smo zamračili |
| 2. | bili ste zamračili |
| 3. | bili su zamračili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zamrači |
| množina | |
| 1. | zamračimo |
| 2. | zamračite |
| glagolski prilog prošli | |
| zamračivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zamračio, zamračila, zamračilo | |
| zamračili, zamračile, zamračila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zamračen, zamračena, zamračeno | |
| zamračeni, zamračene, zamračena | |
Definicija
učiniti da bude mrak, zastrti izvore svjetla
Etimologija
✧ za- + v. mrak, mračiti se
