búčiti
búčiti (búčati) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bučim |
| 2. | bučiš |
| 3. | buči |
| množina | |
| 1. | bučimo |
| 2. | bučite |
| 3. | buče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bučit ću |
| 2. | bučit ćeš |
| 3. | bučit će |
| množina | |
| 1. | bučit ćemo |
| 2. | bučit ćete |
| 3. | bučit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bučah |
| 2. | bučaše |
| 3. | bučaše |
| množina | |
| 1. | bučasmo |
| 2. | bučaste |
| 3. | bučahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bučio sam |
| 2. | bučio si |
| 3. | bučio je |
| množina | |
| 1. | bučili smo |
| 2. | bučili ste |
| 3. | bučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bučio |
| 2. | bio si bučio |
| 3. | bio je bučio |
| množina | |
| 1. | bili smo bučili |
| 2. | bili ste bučili |
| 3. | bili su bučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | buči |
| množina | |
| 1. | bučimo |
| 2. | bučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| bučeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bučio, bučila, bučilo | |
| bučili, bučile, bučila | |
Definicija
| 1. | praviti buku; bukati, galamiti, vikati |
| 2. | hučati, hujati (vjetar, more, bujica) |
Etimologija
✧ vidi bȕka
