cerèkati se
cerèkati se nesvrš. 〈prez. -ām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| cerekati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | cerekam |
| 2. | cerekaš |
| 3. | cereka |
| množina | |
| 1. | cerekamo |
| 2. | cerekate |
| 3. | cerekaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | cerekat ću |
| 2. | cerekat ćeš |
| 3. | cerekat će |
| množina | |
| 1. | cerekat ćemo |
| 2. | cerekat ćete |
| 3. | cerekat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | cerekah |
| 2. | cerekaše |
| 3. | cerekaše |
| množina | |
| 1. | cerekasmo |
| 2. | cerekaste |
| 3. | cerekahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | cerekao sam |
| 2. | cerekao si |
| 3. | cerekao je |
| množina | |
| 1. | cerekali smo |
| 2. | cerekali ste |
| 3. | cerekali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam cerekao |
| 2. | bio si cerekao |
| 3. | bio je cerekao |
| množina | |
| 1. | bili smo cerekali |
| 2. | bili ste cerekali |
| 3. | bili su cerekali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | cerekaj |
| množina | |
| 1. | cerekajmo |
| 2. | cerekajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| cerekajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| cerekao, cerekala, cerekalo | |
| cerekali, cerekale, cerekala | |
Definicija
nepristojno, ružno i glasno se smijati
Etimologija
✧ v. ceriti se
