kȍckati
kȍckati nesvrš. 〈prez. -ām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kockati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kockam |
| 2. | kockaš |
| 3. | kocka |
| množina | |
| 1. | kockamo |
| 2. | kockate |
| 3. | kockaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kockat ću |
| 2. | kockat ćeš |
| 3. | kockat će |
| množina | |
| 1. | kockat ćemo |
| 2. | kockat ćete |
| 3. | kockat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kockah |
| 2. | kockaše |
| 3. | kockaše |
| množina | |
| 1. | kockasmo |
| 2. | kockaste |
| 3. | kockahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kockao sam |
| 2. | kockao si |
| 3. | kockao je |
| množina | |
| 1. | kockali smo |
| 2. | kockali ste |
| 3. | kockali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kockao |
| 2. | bio si kockao |
| 3. | bio je kockao |
| množina | |
| 1. | bili smo kockali |
| 2. | bili ste kockali |
| 3. | bili su kockali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kockaj |
| množina | |
| 1. | kockajmo |
| 2. | kockajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kockajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kockao, kockala, kockalo | |
| kockali, kockale, kockala | |
Definicija
| 1. | (, se) igrati hazardnu igru (rulet, karte i sl.) |
| 2. | (se s čim) pren. neozbiljno stavljati na kocku što, lakomisleno izvrgavati opasnosti što [kockati se sa životom] |
Etimologija
✧ vidi kȍcka
