kẉrčiti se
kẉrčiti se nesvrš. 〈prez. -īm se, pril. sad. -čēći se, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kurčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kurčim |
| 2. | kurčiš |
| 3. | kurči |
| množina | |
| 1. | kurčimo |
| 2. | kurčite |
| 3. | kurče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kurčit ću |
| 2. | kurčit ćeš |
| 3. | kurčit će |
| množina | |
| 1. | kurčit ćemo |
| 2. | kurčit ćete |
| 3. | kurčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kurčah |
| 2. | kurčaše |
| 3. | kurčaše |
| množina | |
| 1. | kurčasmo |
| 2. | kurčaste |
| 3. | kurčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kurčio sam |
| 2. | kurčio si |
| 3. | kurčio je |
| množina | |
| 1. | kurčili smo |
| 2. | kurčili ste |
| 3. | kurčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kurčio |
| 2. | bio si kurčio |
| 3. | bio je kurčio |
| množina | |
| 1. | bili smo kurčili |
| 2. | bili ste kurčili |
| 3. | bili su kurčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kurči |
| množina | |
| 1. | kurčimo |
| 2. | kurčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kurčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kurčio, kurčila, kurčilo | |
| kurčili, kurčile, kurčila | |
Definicija
vulg. praviti se važan; razmetati se
Etimologija
✧ vidi kȕrac
