kȕtriti
kȕtriti () nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kutriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kutrim |
| 2. | kutriš |
| 3. | kutri |
| množina | |
| 1. | kutrimo |
| 2. | kutrite |
| 3. | kutre |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kutrit ću |
| 2. | kutrit ćeš |
| 3. | kutrit će |
| množina | |
| 1. | kutrit ćemo |
| 2. | kutrit ćete |
| 3. | kutrit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kutrah |
| 2. | kutraše |
| 3. | kutraše |
| množina | |
| 1. | kutrasmo |
| 2. | kutraste |
| 3. | kutrahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kutrio sam |
| 2. | kutrio si |
| 3. | kutrio je |
| množina | |
| 1. | kutrili smo |
| 2. | kutrili ste |
| 3. | kutrili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kutrio |
| 2. | bio si kutrio |
| 3. | bio je kutrio |
| množina | |
| 1. | bili smo kutrili |
| 2. | bili ste kutrili |
| 3. | bili su kutrili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kutri |
| množina | |
| 1. | kutrimo |
| 2. | kutrite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kutreći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kutrio, kutrila, kutrilo | |
| kutrili, kutrile, kutrila | |
Definicija
ležati u povijenu položaju (ob. o psu), usp. skutriti
