argumentírati
argumentírati dv. 〈prez. argumèntīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. argumèntīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| argumentirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | argumentiram |
| 2. | argumentiraš |
| 3. | argumentira |
| množina | |
| 1. | argumentiramo |
| 2. | argumentirate |
| 3. | argumentiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | argumentirat ću |
| 2. | argumentirat ćeš |
| 3. | argumentirat će |
| množina | |
| 1. | argumentirat ćemo |
| 2. | argumentirat ćete |
| 3. | argumentirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | argumentirah |
| 2. | argumentiraše |
| 3. | argumentiraše |
| množina | |
| 1. | argumentirasmo |
| 2. | argumentiraste |
| 3. | argumentirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | argumentirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | argumentirao sam |
| 2. | argumentirao si |
| 3. | argumentirao je |
| množina | |
| 1. | argumentirali smo |
| 2. | argumentirali ste |
| 3. | argumentirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam argumentirao |
| 2. | bio si argumentirao |
| 3. | bio je argumentirao |
| množina | |
| 1. | bili smo argumentirali |
| 2. | bili ste argumentirali |
| 3. | bili su argumentirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | argumentiraj |
| množina | |
| 1. | argumentirajmo |
| 2. | argumentirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| argumentirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| argumentiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| argumentirao, argumentirala, argumentiralo | |
| argumentirali, argumentirale, argumentirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| argumentiran, argumentirana, argumentirano | |
| argumentirani, argumentirane, argumentirana | |
Definicija
obrazložiti/obrazlagati argumentima; dokazati/dokazivati
Etimologija
✧ vidi argùment
